Целу нацију дрма питање Бобана Марјановића и спорта број један у нашој држави. Питање које мучи све је да ли Боби не треба да игра?!

 

Како би добили одговор на ово питање, морамо се вратити у не тако давну прошлост. Сетите се прошлог светског првенства. Отишли смо тамо кроз квалификације, нико ништа није очекивао од репрезентације. Било је да видимо колико можемо тамо да урадимо. Оно што је много битније је састав наше репрезентације у том тренутку. Наиме, тада у репрезентацији нису били Боби, Милутинов и Гаги Милосављевић. Зашто спомињем ова друга два имена? Видећемо у наставку.

Да се вратимо на светско првенство. Тада је, често у јавности помињани, Штимац био у репрезентацији. Као што смо рекли, нико од њих није очекивао ништа. Отишли смо опуштено , па колико урадимо урадили смо. Заузели смо друго место и то је стварно било максимално што било која репрезентација може да уради поред издрогираних НБА звезда.

После тога, односно прошло лето, уследило је европско првенство. Тамо смо претендовали на најсјајније одличије, а вратили се кући без медаље. Пред то првенство Ђорђевић ће мало изменио састав у односу на предходно првенство. Тада су позвани Милутинов, који је имао пре тога сјајну сезону у Партизану и након тога потписао за Олимпијакос. На списку репрезентативаца се нашао и Гаги Милосављевић, који је као и Милутинов имао сјајну сезону у црно-белом дресу и након тога потписао за Албу из Берлина. Они су у том тренутку представљали младе играче који много обећавају и који су у том тренутку имали водећу улогу у својим клубовима. Без икакве сумње и грешке Сале их је уврстио у репрезентативце.

Међутим нешто није штимало. Није то била та репрезентација која је заузела друго место у свету. Данас када упоредите игре наше репрезентације и репрезентације са светског првенства, једноставно неки другачији дух се осећа у самој игри. На прошлом првенству смо изгледали некако истрошено, без довољно снаге, жеље, комуникације. Све што смо победили смо победили на индивидуални квалитет и на силу. Упоредите само утакмице са Чешком на првенству и сада у квалификацијама за ОИ. Погледајте са којом лакоћом смо сада одиграли, а колико смо се тада мучили.

Поента моје приче је да данас репрезентација дише као један. Пронађен је савршен склоп људи који функционишу заједно. Можда Штимац не може да изађе на крај са врхунским светским петицама, али свакако наш тим може. Он ако физички не може, може цела репрезентација. Ако неко изгуби лопту, нико му неће занемарити. Цела клупа ће скочити и бодрити га да у следећем нападу направи потез за телевизијске шпице. Када гледате нашу репрезентацију како игра, једноставно видите колико у томе уживају, колико се разумеју, колико су се уклопили и колико размишљају као један. Сале је у праву што није позвао Бобана. Једноставно, није играо на предходним првенствима, ови момци јесу. Они су се трудили свих ових година да поврате кошарку на право место код нас. Они су ти који су изградили тимски дух. Они су ти на које смо поносни и због којих нам је срце пуно док гледамо утакмице. Као нови репрезентативац, морао је да буде мањи од маховог зрна ма ко год тај Марјановић био и какав год да је играч. Начин на који је отказао је показао какав је његов однос према тиму. Колико поштује те играче као пријатеље, саиграче, али пре свега колико поштује све оно што су они учинили у предхоним годинама. Жао ми је што је овако испало, Ђорђевић је исправно поступио и ово не значи да високи центар неће више никада играти за репрезентацију. На њему је да схвати да се за репрезентацију игра срцем и да огромне жртве морају да се поднесу. Ту је једноставно тим испред свих, па онда лични проблеми и интереси. Надам се да ће Бобан то схватити и учинити за следеће првенство нашу репрезентацију још јачом и да ће схватити колико се жртве потребне док овог лета буде гледао своје колеге како узимају медаљу. Да, рекао сам Србија узима медаљу на ОИ без проблема, запамтите моје речи, врло лако можда и најсјајнију!